NAJČEŠĆA PITANJA RODITELJA


PITANJE: Kada je dete spremno za prelazak iz svog krevetića u veliki krevet?

ODGOVOR: Ono što je najvažnije u ovom slučaju je to da se prelazak iz kreveca u veliki krevet mora odigrati kada dete bude spremno na to, a ne roditelji. Mala deca nisu svesna toga da li je ili nije vreme da se više ne spava u krevetiću. Većina dece prelazi u veći krevet u periodu između godinu i po dana i treće godine, ali je bolje da to bude što kasnije, znači približnije trećoj godini. U prilog tome ide i činjenica da se može pojaviti niz problema sa spavanjem ukoliko se dete prerano preseli iz svog starog krevetića u novi krevet.

Starije dete će se lakše privići na promenu kreveta za spavanje. Pokušajte da vodite računa o dečjim potrebama i da ukoliko ono samo želi i traži da se preseli u novi krevet ili pokazuje znake prerastanja svog starog kreveca ili je naučilo da se penje – to su sigurni znaci da krevet i treba da se promeni.

Još jedan znak da je dete sigurno spremno na promenu kreveta je i taj ukoliko dobro spava u vrtiću ili kod bake i dede i slično, a jedan od dobrih razloga za prelazak iz kreveca u krevet je i učenje deteta da ide na nošu, jer će lakše u toku noći moći da ustane iz kreveta i da traži da ide na nošu, nego ukoliko se nalazi u ograđenom krevecu.

Ukoliko dete pokazuje otpor pri prelasku iz starog u novi krevet možete pokušati sa nekoliko načina kako biste taj otpor ublažili:

1. Za početak, neka u novom krevetu spava tokom popodneva, dok se malo ne navikne

2. Držite se iste rutine uspavljivanja, kao i dok je dete spavalo u krevecu

3. Ostavite vrata odškrinuta ili pustite neku tihu muziku kako bi se u novom krevetu osećalo mirno i opušteno

4. Budite dosledni u svom stavu da dete treba da spava u krevetu, jer se može desiti da neko vreme traži da ipak spava u krevecu ili sa Vama. Ukoliko zaista ne postoji opravdan razlog za to, treba reći detetu da nije više malo i da treba da spava u svom krevetu samo.

PITANJE: Da li treba da vodim dete od 3 godine na planinu?

ODGOVOR: Svakako da! Idealno bi bilo svakom detetu priuštiti boravak na planini. Za to ima mnogo razloga.

1. Čist planinski vazduh je odličan “čistač” pluća koja su u gradovima izložena brojnim štetnim uticajima koji svakim udahom ulaze u detetov organizam.

2. Planinsko sunce u kombinaciji sa čistim vazduhom je proveren “pojačivač” apetita, ali i dovodi do jačanja odbrambenog sistema deteta.

3. Prouzrokovači infekcija (bakterije i virusi) nisu ljubitelji planinskog sunca i vazduha, pa ih je neuporedivo manje nego u gradu.

4. Razređen planinski vazduh sadrži manje kiseonika pa, posle određenog vremena, dolazi do povećanja broja crvenih krvnih zrnaca.

5. Deci sa pojedinim vrstama alergije (na grinje na primer) prija boravak na planini.

Što se tiče dužine ostajanja na planini manje od sedam dana boravka nije pravi odmor iz medicinskog ugla. Idealno je boraviti deset do petnaest dana, jer se tada zaista može popraviti krvna slika, a i drugi blagotvorni efekti zimovanja imaju pun efekat.

Svakom detetu prija boravak na planini. Ipak, mora se imati u vidu da je u planinskim uslovima zima daleko jača, pa je neophodna adekvatna priprema dece. Za decu u prvim mesecima života se ne preporučuje odlazak na “surove” planine (sa nadmorskom visinom preko 1500 metara), ali već sa tri godine dete možete voditi na planinu. Važno je pridržavati se nekoliko osnovnih stvari: sedam do deset dana pre zimovanja poštedite dete kontakta sa prehlađenim osobama. Bitno je na zimovanje poneti nekoliko osnovnih lekova za dete. Čuvajte dete od planinskog sunca – može biti opasno, dovoljno je nekoliko sati planinskog sunca da detetu pocrvene izloženi delovi kože. Treba znati da je prvih par dana boravka na planinskoj zimi jedna vrsta šoka za dete. Zato dete mora dobro da se utopli, kapa je obavezni rekvizit kao i rukavice, a treba obući I odelo od nepromočivog materijala.

PITANJE: Kako da motivišem svoje dete da bude bolji đak u školi?

ODGOVOR: Motivacija je jedan od najjačih čovekovih pokretača. Ona nas tera da nešto preduzmemo ili ostavimo i pomaže nam prilikom donošenja svakodnevnih odluka. Deca školskog uzrasta poznaju ovaj osećaj bezvoljnosti, a na odraslima je da pronađu način kako da motivišu dete da bolje uči i postigne bolje rezultate u školi.

Takozvano autoritativno vaspitanje istraživači smatraju ključnim za stvaranje samostalne motivacije učenja kod dece. Roditelji koji autoritativno vaspitavaju svoju decu znaju na pravi način da kombinuju toplinu i kontrolu. Oni postavljaju jasne granice i utvrđuju pravila koja su detetu prihvatljiva i razumljiva. Istovremeno, oni daju znak da će uvek ohrabriti dete kada mu je teško, podstaći ga da nastavi s radom kada ne zna kako, pohvaliti ga kada postigne uspeh, pružiti mu konstruktivnu kritiku i podstaći za dalji razvoj.

Ono što je takođe važno je osamostaljivanje. Deca bi trebalo, u okvirima svojih mogućnosti, što je moguće ranije, da preuzmu odgovornost za svoj život. To ne znači da dete potpuno prepustimo samo sebi, već da mu pomognemo koliko je nužno, ali što manje moguće.

Školski uspeh nije samo stvar darovitosti već više zavisi od stavova i ubeđenja. Podstičite svoje dete i pomozite mu da otkrije ili proširi svoje sposobnosti. Dajte mu potrebne informacije i objasnite mu napredak u učenju tako da mu postane jasno koja je nova saznanja i veštine steklo. I ono što je posebno važno naglasiti: svoje dete procenjujte na osnovu njegovih mogućnosti, a ne mogućnosti druge dece.

Podstičite interesovanja svog deteta i onda kada nešto nema nikakve veze sa školskim gradivom.

Naučite dete da se konstruktivno odnosi prema stresu. Samo onaj ko je u stanju da se opusti, može se osloboditi pritiska koji stvara škola. Dete treba da stekne svest o tome šta je dobar, šta prosečan, a šta loš rezultat i koliko napora treba da uloži. Kada hoćemo da pohvalimo dobru ocenu bolje je da ne ističemo rezultat već put do njega. Objasnite detetu da razlog lošeg uspeha nije uvek nedostatak sposobnosti već njegovo manje zalaganje. Tako možete više uticati na njega.

PITANJE: Moje dete ima problem sa koncentracijom, pa me zanimaju neke metode za poboljšanje koncentracije.

ODGOVOR: Koncentracija je sposobnost da svoje misli usmerimo u određenom pravcu, kako bismo izvršili neki zadatak. Stepen koncentracije menja se kroz razvojne faze, ali u svakom uzrastu postoje igre i načini da se ona produži i dodatno stimuliše. Istovremeno, ovi načini će vam omogućiti da sa detetom provodite kvalitetno zajedničko vreme, dodatno produbljujete vaš međusobni odnos, zadovoljavate njegove potrebe, koje nisu samo fiziološke već i psihološke (potreba za dodirom, komunikacijom, maženjem, pohvaljivanjem…).

Pre polaska u školu, smatra se zadovoljavajućim ukoliko dete može biti fokusirano na određenu aktivnost između 10 do 15 minuta. Kada pođe u školu, ovaj vremenski period se produžava. Tako da zadaci za predškolce mogu biti:

1. Zadaci opažanja: pronađi razlike (npr. između dva crtaža), lavirinti (pronađi put od jedne do druge tačke);

2. Igre sa prirodnim materijalima (pesak, voda, plastelin…)

3. Kroz pokret – vežbe koje istovremeno aktiviraju obe hemisfere mozga i poboljšavaju koordinaciju levo- desno, pravilno disanje. Dete naizmenično dodiruje desno koleno levim laktom i levo koleno sa desnim laktom.

4. Crtanje i bojenje.

5. Društvene igre.

6. Klasifikacije i serijacije – npr. neka dete iz grupe igračaka izdvoji samo plave igračke ili životinje koje imaju slične karakteristike i sl.

5. Didaktičke igre – slagalice, domine sa brojevima ili slikama.

6. Igra uloga – igra sa glavnim junakom sa uzronim ponašanjem i dete ga vidi kao model ponašanja

7. Rešavanje jednostavnih misaonih zadataka.

Deca do tri godine koncentraciju najbolje vežbaju u društvu, tako da treba da im budete odgovarajući saigrači. Oko 4. godine pažnju će im najviše držati različiti eksperimenti i istraživanja u prirodi. Pred polazak u školu čitanje detetu uveliko utiče na formiranje njegove koncentracije.

U svakom detetovom uzrastu, podstičite ga da završi ono što započne. Deca koju roditelji stalno prekidaju i koja su time prisiljena da istu aktivnost često prekidaju i ponovo započinju – brzo počnu da se dosađuju, a kasnije im je ponekad i nemoguće da se vrate na nju.

Vodite računa o dnevnoj rutini ponašanja. Kod većine dece je vreme između 8 i 9 časova ujutro kao i između 13 i 15 časova popodne na najnižem nivou. Koncentracija je najbolja između 11 i 12 časova i 17 i 18 časova, pa je tada i najbolje započeti sa nekim metodama vežbanja koncentracije.

Vežbajte koncentraciju dece svaki dan. Pre nego što započnete – jasno definišite ciljeve i postavite ih deci. Kada je cilj zacrtan koncentracija će biti efikasnija, jer mozak vidi jasno ono što treba da se uradi.